RSI Info 105

***

RSI Info 105 - IMAŠ LI VREMENA?

***

Vreme je postalo izrazito deficitaran artikl. Koji put poželimo da dan traje 30 sati, jer nam upravo tih nekoliko sati nedostaje da sve stavimo na svoje mesto. Posao, prvi gutač našeg vremena, kad pohara naše životne minute malo toga ostavlja. Nametnuti ritam, kojeg smo sami skrojili, prečesto, doista nije ljudski. Zabrinjava činjenica da nakon posla deo tereta nosimo i svome domu. Cenu plaćamo ne samo ličnim stresom i unutranjim neskladom, nego pati i naša porodica s kojom se viđamo ponekad skoro samo u prolazu. Razgovori se, uprkos dobroj volji, više svode na tehničke napomene i kompromise kako opstati u žrvnju života, nego na lep i nežan razgovor bliskih duša.

Mobilni telefoni, fiksni telefoni, faksovi, elektronski podsetnici, razni zvukovi podsećanja i upozoravanja gutaju nas i obavijaju poput neke ogromne hobotnice koja nas vuče sve dublje i dublje. Zato se često pitam – imaš li vremena za život? Kad modernim lopovima našeg vremena uspemo ukrasti malo svojih sati, onoga vremena koje nam po prirodi postojanja pripada – što činimo s njim?

Čujem često - „vreme je novac“. Jeste, ako u tom potrošenom vremenu steknemo neki novac. Ali zašto ne bismo kazali: vreme je ljubav – jer smo kroz vreme uspeli da nam se događa ljubav, ili vreme je dobrota - jer smo svom vremenu provedenom sa bližnjima darovali ime dobrote. Dajmo svom vremenu neke poželjnije sadržaje. Neka to bude vreme ljubavi, vreme nežnosti, vreme igre... igre koja na neobičan način zbližava duše, igre koja je neretko lek i koja briše nesporazume, budi u nama zaspalo detinstvo i podstiče mnoga dobra događanja. Ili zašto ne bismo mogli kazati: vreme je dar! Jer poklonjeno vreme zaista dobija lepotu i sadržaj najlepšeg dara. Kad govorimo o vremenu, uvek je osnovno pitanje: kako ga upotrebiti najbolje? Doista treba odrediti pravo vreme za prave stvari. To je mudrost i umetnost življenja. Kao najlepši lek i terapiju treba uzeti vreme: vreme smeha, igre koja je sama sebi svrhom ili zajedničkog izleta na mesta stoput viđena - to je pravi lek za sve ono što nespretnim rečima i inatnim svađama rušimo.

Imati vremena – doista pokloniti vreme, ključ je rešenja mnogih nesuglasica s bližnjima i staza na kojoj rastu plodovi srećnog porodičnog postojanja.

Imati vremena – zaista pokloniti vreme, ključ je rešenja mnogih nesuglasica s bližnjima i staza na kojoj rastu plodovi srećnog porodičnog postojanja.

Vreme će, ako ga zaista želim pružiti onima koje volim, samo pronaći svoj sadržaj - smišljen, dobar i lekovit. Danas, gledajući oko sebe, zaključujem - trebamo imati sve više i više vremena jedni za druge. Pre nego što prirodna ruka uspori ili zaustavi vaš životni ringišpil – osvrnite se oko sebe. Gde su osobe i stvari koje te vesele? Šta propuštaš u krugu svakodnevice? Nažalost, vlastita nemoć i nevolja nas ostavlja paraliziranima, smrznutih pokreta, a u naše se srce uvlače ozbiljne i smirene misli. Odjednom imamo vremena i nigde nam se ne žuri, a život promatramo iz sasvim drugog ugla, sve postaje drugačije. U takvim trenucima naš pogled na vreme koje je prošlo i na ono koje će doći postaje bistriji i mudriji. Jedino pravo vreme je ono koje se uloži u ljubav i dobrotu, jer takvo vreme ne nestaje, ono živi zauvek.

Na prekretnicama kad se oblikuju odluke – okrenite se lepoti vremena i uživajte u svakom trenutku. Tok prošloga se ne može vratiti, ali ono što je ispred nas može biti srećnije i lepše.
Potrudimo se i kreirajmo svoj dan, iskoristimo ga i uživajmo u vremenu koje nam je darovano.

Neka naše vreme bude srećni dah večnosti. Poštujmo ga. Ostavljajmo tragove koji se ne brišu.

Želimo vam ugodno čitanje i dobru zabavu uz stranice, vaših i naših novina, a do juna i našeg novog, predletnjeg izdanja... pazite na sebe i naravno jedni na druge.

Vaša urednica

Vesna Ilić