RSI Info 115

***

ŽIVOT JE DAR

Imamo li hrabrosti životu reći 'DA'?
Svojim idejama, svojim željama, ostvarenju vlastitih unutrašnjih potencijala? Biti hrabar znači moći odabrati 'da' čak i onda kada svi govore i žele čuti samo i jedino "ne".

***

Gledajući život oko sebe fasciniraju me mnogobrojni hrabri potezi ljudi sa svih strana sveta. U današnjem načinu života, kad caruje otuđenost, kao semenke dobra proklijaju hrabra dela. U moru sivila vesele vesti o hrabrom spašavanju života, o hrabrom suprotstavljanju nepravdi i borbi za prava koja su nam data... Ponekad hrabrost graniči s luckastim potezima koji život čine zanimljivijima. Često za ekstremne poteze koji uzburkaju adrenalin kažu da su hrabrost. Skakanje s mosta, trke automobila, penjanje po strmim planinama... Treba hrabrosti za to, no, zar je potrebno toliko daleko ići od obične svakodnevice da bi se probudio osećaj hrabrosti.

Iz dana u dan susrećem se s činjenicom da imamo sve manje hrabrosti za sve ono što se događa oko nas, u našoj neposrednoj blizini – za življenje vlastitog života.

Biti hrabar znači naći snagu u sebi i izaći iz polja sigurnosti kad je ono više nalik zatvoru nego polju lične slobode. Biti hrabar znači reskirati sram, podsmeh i ljutnju kako bismo ostali odani svojoj ličnoj istini. Biti hrabar znači pogledati u strah i potražiti u njemu crte vlastitog lica. Biti hrabar znači moći odabrati reći 'da' čak i onda kada svi govore i žele čuti samo i jedino "ne".

Često se upitam u kojoj smo meri sposobni životu reći: DA?

DA - svojim idejama, DA - vlastitom nesavršenstvu, DA - ostvarenju svojih unutrašnjih potencijala? To unutrašnje DA mogli bi nazvati jedinicom za hrabrost. Hrabrost življenja jedinog vremena i prostora kojeg svako ima i poznaje – vlastitog života.

Negde sam pročitala da postoje dve osnovne vrste hrabrosti: hrabrost prihvatanja i hrabrost delovanja. Ponekad je prihvatiti stvarnost onakvom kakva ona jeste zaista teško. Stvarnost koja nas okružuje često je nemilosrdna, a i u globalnom svetu koji nas okružuje događaju se strašne stvari - ratovi, nepravde, bolesti. No, prihvatanje stvarnosti, kakva god da bila, prvi je i odlučujući korak. Koliko god svi zajedno želeli 'da svet bude bolji', on je takav kakav jeste i dubina našeg prihvatanja je u jakoj vezi sa snagom koju možemo upotrebiti kako bismo isti taj svet menjali.

Hrabrost delovanja je druga, aktivna strana hrabrosti prihvatanja. Nakon što bacimo jasan pogled U i OKO sebe, možemo reći – OK, dobro, ovako stvari stoje. Prihvatanje trenutne situacije je u korenu svake promene. Jednom kada smo nešto prihvatili, imamo mogućnost izbora – menjati ili ne menjati.

Ovde smo, na ovoj planeti, u ovom životu kako bismo na neki način izrazili sebe. Prihvatanjem i delovanjem menjamo i stvaramo svet oko sebe. Ostajući pasivni, inertni, neizraženi, neostvareni, osiromašujemo svet za ono čime mu svojom naročitošću možemo pridoneti.

Imati hrabrosti pokrenuti se i zakoračiti izvan poznatih okvira samih sebe znači biti odgovoran prema vlastitom životu i ljudskoj prirodi.

Život je dar - hrabrost je znati ga primiti.

Ugodno vam čitanje i dobru zabavu uz stranice, vaših i naših novina, a do juna i našeg novog izdanja... svakog dana, svakog trenutka pazite na sebe i naravno jedni na druge.

Vaša Urednica

Vesna Ilić