RSI Info 118

PRVI – SAMI SEBI

Teško je shvatiti kako sebe staviti na prvo mesto, a da se ta pozicija na životnoj lestvici ne doživljava kroz prizmu sebičnosti i egocentrizma.

Često se susrećem s ljudima koji su većinu života proveli čineći stvari radi drugih. Radi roditelja, rodbine, partnera, dece, okoline... Ako se prepoznajete u njima, upitajte se gde su vaše želje, potrebe, snovi... na kojem ste se mestu smestili u vlastitom životu.
"Biti samom sebi prvi" iz iskustva znam, mnogi poistovećuju sa "baš me briga za tebe". Mnogima to zvuči ružno, sebično, egocentrično i tako se, po nekom nepisanom unutrašnjem moralnom pravilu, ne sme razmišljati. Uče nas da je lepo, etično i pristojno da je na prvom mestu uvek neko drugi – roditelj, partner, prijatelj. Neko važan, neko kroz čije oči gledamo sebe i ogledamo svoje kvalitete. No to je vrlo ne stabilno područje jer problem nastaje kada to vodi ka gubitku sebe. Ispunjavanje tuđih želja, potreba i očekivanja vodi u ne uočavanje vlastitih želja, ciljeva i osećaja.

Mnoge knjige savremene psihologije za samopomoć i srećniji život pune su saveta koji glase "posvetite se sebi" ili "volite sebe" ili "budite sami sebi na prvom mestu"... Koliko god zvučalo jednostavno, to nije nešto što se samo tako može naučiti i primeniti. Taj osećaj treba biti u nama. Teško je to sprovesti u praksu nekom ko oseća da mu "to nije u prirodi". Ukorenjeno u nama ne možemo promeniti preko noći, ali treba biti uporan i dosledan u pronalaženju vlastitog ja

Uče nas da je lepo ponašanje ono kojem je cilj pomaganje drugome u kojem se ne očekuje neka vrsta nagrade od drugih. I to je u redu. Pomozimo ako možemo bez očekivanja. Takvo ponašanje opisuje se kao "nesebično" jer su interesi drugih stavljeni iznad interesa pomagača i često zahteva određeno žrtvovanje ili odricanje. Teško je odrediti granicu, pa često takva situacija može postati nezdrava.
Osećaj da sve radimo za druge i pri tom zanemarujemo sebe lažna je slika o sebi, lažno ja koje je uvek dobro i požrtvovano. Izraziti ljutnju ili doneti odluku koja bi mogla dovesti do konflikta ili odbacivanja ne dolazi u obzir. Nažalost, izbor je to mnogih.

U takvom večnom popuštajućem manjkanju vlastite snage i upornom ignorisanju sebe nema baš puno napretka.
Kad sebe počnete stavljati na prvo mesto, ali ne iz dečije pozicije (ja, ja, ja... i dugo, dugo niko...) u kojoj očekuje da drugi udovoljavaju vašim željama i potrebama, već iz pozicije odrasle osobe koja najbolje zna kakvi postupci i kakve odluke je mogu usrećiti, stavljanje sebe na prvo mesto postaje izvor zadovoljstva.
Tu prestaje odustajanje od sebe radi drugih i počinje vrednovanje vlastitih osećaja, misli i postupaka, što će vas činiti sposobnom da budete prisutni, živi i snažni, kako za sebe, tako i za druge.

Najbolje merilo jedne takve zdrave orijentisanosti na sebe je unutrašnji mir. To je prioritet. Broj jedan, temelj svega. Kada nam je na prvom mestu vlastiti osećaj mira i zadovoljstva, onda možemo reći da imamo svoj unutrašnji kompas. S jednim tako finim instrumentom u sebi nemamo potrebu da umesto nas odlučuju drugi, niti da nas podučavaju onom "kakvi bismo trebali biti". Kada je prioritet unutrašnji mir, u stanju smo ponašanje - kako svoje, tako i tuđe -sagledavati puno jasnije.

Promenite ugao gledanja jer vi ste jedinstveni i neponovljivi. Predodređeni ste da pomognete kad možete, a ne da se neprestano žrtvujete.
Budite sami sebi prvi - jer ko će, ako ne VI - sami ZA SEBE!

Ugodno vam čitanje i dobru zabavu uz stranice, vaših i naših novina, a do oktobra i našeg novog izdanja... svakog dana, svakog trenutka pazite na sebe i naravno jedni na druge.

Vaša Urednica

Vesna Ilić