Svi želimo sreću, zar ne? No bismo li uopšte znali šta je sreća da ponekad nema tuge i nesreće. Život je sastavljen od uspona i padova, a ovo drugo dato nam je kako bismo mogli učiti.

Svako od nas ima drugačiji, vlastiti put prema sreći i unutrašnjoj istini. Uvodnici koje pišem inspirisana su vama i vašim životnim pričama. Neće vam dati instant rešenja vaših problema, no nadam se da će vas motivisati da razmislite o sebi i navesti vas da proživljeno ostavite iza sebe i hrabrije zakoračite u novo. Svaki početak, pa tako i početak godine prava je prilika za to.
Nova godina donosi veru i nadu u preokret, u dolazak nečeg novog i boljeg. No, nikad se ništa ne događa bez vas i ništa se nikada ne događa bez akcije. Ipak i dalje, svi se radije držimo staroga, tapkajući utabanim stazama. Upravo ta mesta bez pokreta, sputavaju nas u kreativnosti jer nas drže u poznatoj, ugodnoj, zaštićenoj uvali. Ništa ne dopire do nas, a životna strast nestaje. Puno ljudi prođe kroz život ne prepoznajući svoje potencijale, nepokušavajući ostvariti ono što duboko u svojoj nutrini znaju da mogu i žele. Zašto? Reći ćete – jer bi smo sve mogli izgubiti.

Jedna od najžalosnijih stvari koje sami sebi možemo učiniti jeste, skratiti krila. Neki to čine radi sigurnosti, neki da bi udovoljili bližnjima, neki radi slike o sebi koju prikazuju drugima. Zatvoriti se, ugušiti svoj glas, sputati svoje ideje često činimo automatski, iz neznanja, nesvesni kvalitetnijih mogućnosti izbora.

Iz dana u dan suočeni smo s odlučivanjem kakva ćemo osoba postajati. Hoću li, neću li – hoću li, neću li. Svaki dan bezbroj odluka. Naizgled malih, ali zapravo veoma važnih. Svaki delić mozaika važan je u stvaranju celovite slike života. Ako nismo spremni podizanju vlastitog kvaliteta življenja počinje nas mučiti osećaj krivice, praznine ili teskobe. Samo zbog toga jer ne želimo birati, ne donosimo odluke. To znači da smo digli ruke od sebe i da u vezi s našim životom odlučuju ili drugi, ili sudbina ili već nešto treće. Na taj način izbegavamo odgovornost, a samim time i sami sebe. Osećati se slobodnim i sposobnim kreirati život kakav želimo, znači preuzeti odgovornost za svoje postupke. Sloboda i odgovornost su dve strane iste medalje. Prepuštajući se automatizmu spoljnih okolnosti zaboravljamo šta je vredno postojanja, život vredan življenja.

Ako misliš da nije moguće, u pravu si. Ako veruješ da je moguće – takođe si u pravu. Samo ako probudimo strast za životom i uložimo energiju možemo nešto ostvariti.

Udahnite, opustite se, rastresite staru i probudite novu energiju i očistite glavu od starih misli. Biće to idealna pogodnost da dođe novo. Ne bojte se i verujte sebi.

Preuzmite odgovornost za sebe i svoj život ne tražeći da vam odgovore na pitanja, potrebe i želje da neko drugi. Jer oni to zapravo i ne mogu. Iako nam se ponekad čini kako su drugi odgovorni za okolnosti u kojima smo se našli, za emocije koje nosimo u sebi i probleme, svoj život možemo promeniti, a time i razrešiti probleme, jedino mi sami. I dobro je da je tako, jer kada bi to činili drugi, postali bismo od njih zavisni. Ovako, malo po malo, otkrivamo svoju snagu, svoje potencijale i vrednosti, što nam daje mogućnost da se suočimo sa svakom preprekom na koju naiđemo.

Želim vam mnogo snage i hrabrosti da okrenete život u svoju korist. Budite dobri i blagi prema sebi i drugima. Nikad ne odustajte od nade i delujte iz ljubavi kad god možete.

Neka početak ove nove godine obeleži sveža, nova vrsta motivacije. Počnite voditi brigu o svojoj energiji i imajte energije učiniti stvari koje nikada niste, a koje ste oduvek želeli.

Ugodno vam čitanje PRVOG ovogodišnjeg DVOBROJA uz veselje i osmeh u svemu što činili, a do MARTA i 133. proletnjeg izdanja - svakog dana, svakog trenutka pazite na sebe i naravno jedni na druge.

Vaša Urednica